VIVAT ACADEMIA, VIVAT PROFESSORES

Ili o Bolonjskom procesu i drugim procepima...

Bolonjska deklaracija je potpisana pre deset godina, ali njen prevod nikako da stigne u Srbiju. Zna se pouzdano da je 20. juna 1999. ovaj Prevod krenuo brzom Mazdom (ili je to bila mazga?) ka Italiji. Trebalo je da bude prebacen jednom Topolinu (novi model chuvenog italijanskog misa) negde 2003. Tada se njegov trag gubi na neko vreme. Neki su sumnjali da je ukraden, neki da je i sam poceo da krade a narocito postene studente kako one starijih, tako i one mladjih generacija. Oko 2004. godine pocelo je ponovo da se govori o njegovom prispecu. Zatim se pojavila vest o tome kako se Prevod nalazi "na nicijoj zemlji". Zapravo, u momentu kada su se Crna Gora i Srbija razdvajale on se zatekao na brodu koji je ulazio u Crnu Goru. Tim povodom povela se rasprava, narochito u okrugu Beograda o tome da li to znaci da Bolonjsku deklaraciju treba primeniti samo na crnogorske studente ili upravo na njih ne bi trebalo da bude primenjena. Prevod je za to vreme ostao da ceka u Crnoj Gori neprimenjen u obe drzave (pouzdano se zna da mu se izuzetno dopada Durmitorski kajmak i crnogorski Chardonay) i apsolutno neiskoriscen u svrhe u koje je sastavljen.
Beogradski Univerzitet i njegova Inteligencija (BU!) ipak je odlucila da to ne moze tako! Na sednici (vanrednoj) 2005. godine, jednoglasno su dosli do zakljucka sledece sadrzine: "Nema potrebe da Prevod i objasnjenje Bolonjske deklaracije uopste formalno stigne. Neka se provodi (prevodi) i uziva gdegod da je. Od vaznosti je za nas da ovaj prevod i njemu blisko objasnjenje nabavimo zarad ulaska u Evropsku uniju cak i po cenu toga da ga sami srocimo, ili prevedemo... Sta vec. (itd)"
Tako je to pocelo. Inteligencija je uzela objasnjenje u svoje ruke. U praksi to znaci da oni samovoljno odlucuju o tome sta kako i kome treba i na koji nacin da bude priznato, kako sta treba da bude izracunato i tome slicno. Naravno ovo umnogome na samim pocecima nije imalo veze sa pravom Bolonjskom deklaracijom, ali se Inteligencija u kratkom roku snasla i pocela brzo i efikasno da se raspituje preko svojih kolega koji su radili u inostranstvu (u drzavama koje su Bolonjsku deklaraciju vec uveliko koristile) da im je oni interpretiraju. Osnovni problemi javili su se oko toga sto Bolonjska deklaracija baca senku na nekadasnji nacin studiranja i njegovo vrednovanje, pravi pometnju sa bodovima i ocenama, a jednaki problem prave i nove podele univerzitetskih disciplina po fakultetima. Ali Inteligencija, kako to vec treba da bude, hrabro se uhvatila u kostac sa svim nedacama i Problem zgrabila svom snagom za gusu. Ne zna se koliko mu je prostora ostavila da dise, ali to nije nasa stvar. Poceli su da pristizu i prvi studenti- avanturisti iz drugih zemalja (naravno crnogorski se ne racunaju) koji su dosli da oprobaju neke ekstremne sportove kod nas. Posebno je bio popularan Free-climbing na Kalemegdanu, ali i to je druga tema. U svakom slucaju sve je pocelo da ide svojim tokom. Svojim tokom naravno znaci: nasim tokom, koji je okrenuo ledja vetru ne bi li ga oduvao u pravcu onoga sto se zove Evropski tok. I sve je delovalo sasvim u redu.
U mestu Donja Okuka ipak, situacija se iznenada preokrenula. Sredinom 2009. godine grupa studenata iz ovog cuvenog isturenog odeljenja Beogradskog Univerziteta (BU! ponovo) poceli su da se BUne protiv odluka koje donosi Inteligencija. Ovi studenti tvrde da imaju direktan kontakt sa Prevodom (koji se sada vec sasvim odomacio na prostorima citavog Balkana i uziva sve njegove blagodeti). Jedan student doktorant zapravo, tvrdi da je sa cuvenim Prevodom drugovao jos za svojih dana trogodisnjih studija u Italiji. U prvom trenutku mislio je da je sala ono sto radi Inteligencija. Zatim je prihvatio da su se oni zbunili i da se dovijaju na sopstvene nacine i predlozio im da bude posrednik izmedju tvrdoglavog Prevoda i njih. Kako on navodi: "Mislio sam da bi to bilo od koristi svim studentima u Srbiji", na sta je Inteligencija ostala gluva. Studenti Donje Okuke privoleli su Prevod da predje granicu i svrati u njihov kraj, obecavajuci mu da ce njegovo prisustvo ostati nepoznato Inteligenciji kojoj on bezobrazno prkosi a samo zarad toga da se druze. U nocnim pijankama kod Slepog Dede (cuvena studentska kafana na Donjo- Okuskoj magistrali pored Studentskog doma) Prevod je trebao polako da im se predstavi. Ono sto je najneverovatnije je sto su se, kako saznajemo iz razgovora sa studentima, mnogi od njih spremili na mnogonocnu pijanku ne bi li imali vremena da shvate kompleksnost njegovog bica. Medjutim to se nije dogodilo. Prevodu je trebalo svega 2 sata i 24 minuta da im se potpuno otvori, do detalja objasni sve zavrzalme, nacine na koji on racuna prosek studenta, vrednovanje, ucinak profesora i sve ostalo. Malo je reci da su studenti razocarani (pomalo i zbog sveg Chardoneya koji je ostao nepopijen, a koji u ovim krajevima nije omiljeno pice jer ne ide uz cuvene studentske cevape). Studenti su uvredjeni i danima strajkuju. Predsednik strajkackog odbora studenata rekao je samo jedno: "Oni nas vuku za nos sto nije samo nepristojno, vec sa ove razdaljine pocinje da biva i bolno!"
Sto se samog Prevoda tice saznajemo da je odlucio da se ne zadrzava u nasim krajevima i pored sve molbe studenata i da nema nikakvih komentara. Samo se odboru studenata javio jednom prilikom iz Berlina lepom razglednicom na kome je simbolicno prikazan procep na Berlinskom zidu sa sledecom porukom: "Gde ja zivim!"

SEMPER SINT IN FLORE