Neverovatno! Ovo je ko zna koje jutro, 5:21 da ja ne mogu da spavam. Legnem, nije da ne pokusam, i onda mi se po glavi vrte najzanimljivije moguce ideje. Danas sam odlucila sa napravim svoj blog. Nisam bas sigurna cemu ce sluziti. Moze da bude nesto kao zamena za klasicni "Diary" koji nikad nisam imala, posto sam prilicno nestalna, imam problem sa tim da ne volim da gusim ni sebe ni druge kada me uhvati kosmicki neizdrz i depresija, a kada sam previse vesela bas i ne mislim o pisanju. Radije se druzim. Ali mogla bih o mnogo tome da diskutujem. Naprimer o novoj gramatici, ili o tome koliko je kreativnih ljudi oko mene pa ja nikako da dodjem na red, ili o bilo cemu drugom... Mozda bi bilo prigodno da gledam The Books of knjige i da pisem samo moje komentare kao:hahahahaaaaaaaaaa...boze oni su ludi.....haaaaaaaaaahahaha... samo se pitam kako su se cetiri ovakva ludaka spojila... i tako dok traje klip koji gledam. Kao da vodim beleske...
Obicno moj stil, ritam i izbor naglasaka odredjuje knjiga koju trenutno citam. Ovog puta je moj ljubavni vikend roman "Dnevnik Bridzet Dzouns". Bez uvrede spisateljici... Zapravo, pocela sam po drugi put da citam "Zlocin i kazna" od svevisnjeg Dostojevskog u potrazi za nekim detaljima koje sam zaboravila (in the meanwhile) i morala sam da napravim predah zato sto su me uhvatila neke moje brige i osetila sam kako bi me Raskolnikov poveo nekim putem koji bas nije zgodan. Trenutno. Barem na dva, tri dana koliko traje citanje mog vikend romana...
Uglavnom skupljam recenice koje ljudi izgovaraju u mom prisustvu i onda mi se one na neverovatan nacin sklapaju u glavi. Dosta vremena provodim na facebook-u iako zapravo uopste nisam aktivna (kako pretpostavljam da bi to moglo da se nazove): odgovorim na inbox poruke, raznovrsne komentare (ako ih ima), podrzim ponekoga u necem lepom i zanimljivom... a sve ono sto ocigledno cini facebook, fb-om mi je prilicno... ne bih rekla dosadno ali, isprazno. A jedan moj novonastali drug je to nazvao pozerajem. Zanimljivo!
Zatim mi prodje kroz glavu komentar naseg dragog mainstream umetnika koji je rekao da volim da se svadjam...Pa, verovatno se ono sto radim moze tako i nazvati. Jedan drugi momak je rekao da mu je fascinantno kako meni nista ne promakne sto se tice stvari koje ne funkcionisu kako treba (do najsitnijih detalja) i da on to razume, ali da ne moze da veruje kako mene ne zamara da svaku od tih stvari podvucem. Pretpostavljam da su ta dva misljenja u stvari kompatibilna...
Uglavnom, moglo bi se reci da imama dosta vremena da stvari uocavam. Naravno da imam vremena, pa ja sam budna u 5:39! I pomirila sam se sa savescu, kada sam posle dva sata vrcenja po krevetu ustala i sela da pisem. To ne moze neko ko vremena nema. Koga obaveze sutra cekaju. Da sedi i pise o ovakvim glupostima...
Pretpostavljam da se ovo zove uvod.
Нема коментара:
Постави коментар