DJina: 2013

MOĆNA ME SNAGA OBARA
VADIM BANDERE IZ TEMELJA
NE KAČIM PRIZEMLJENJE
DOK GRIZEM ŽICE
SLOBODNA SAM
I RAZORNA
KAO RAZORANA ZEMLJA
ŠTO MIRIŠE.

KADA LETIM
VIDIM SVAKI KUT
TAJNI
I MIŠEVE IZNOSIM
NA ČISTINU
KAD ODLAZIM.

KAD ODLAZIM
NAPUŠTAM GRAD
HITAJUĆI U DIVLJINU
SA ISTIM SRCEM U GRUDIMA.
STRAH NE PRIZNAJEM.
NOĆI NEMA.
TRČIM KAO SRNA
ILI ZEC ILI PUMA
DOK IH POSMATRAM
IZ OBLAKA,
U PANTALONAMA.

ČUJEM CIKU I VRISKU
DA MI SE SRCE SLAMA
I ODMARAM U HLADU
BOROVA.

U GRADU ME ZOVU ZMAJEM,
SMIŠLJAJU MI
ZVUČNA IMENA.
LEPE PLAKATE
BEZ MOG LIKA,
TOLIKI STRAH VLADA.
KADA LJUDI OSETE
MOJU BLIZINU
NAUZNAK SKLAPAJU OČI
GRČEVITO,
A KADA IH OTVORE
VIDE NEŠTO SASVIM DRUGO.
-ONO ŠTO SU DAVNA
ŽELELI DA VIDE.
I ONDA SE STIDE.
ONDA ZABRIDE.
KAO GUDALO I STRUNA
KAO HUK VEKOVA,
NJIHOVA JE ISTINA U NJIMA.
U KOSI I KOSTIMA.
U STOMAKU I PRSTIMA.
I KROZ MENE JE VIDE.

ONDA PROČAČKAM
BANDEROM PO MRAKU
RAZGRNEM GRANE,
UDARIM FALSETO
O POD
ODAKLE DOPIRE UDAR BASA (ASA, SA)
I MAGIJA SE STVARA,
KROZ STRUJANJE VAZDUHA.
NA POVRŠINI ASFALTA
HOR PRATI
RAZVOJ DEŠAVANJA.
IZ PONEKOG ŽBUNA
EHO ODJEKNE
KAO U ŽMURKE.
ŽMURKE
JURKE.
I ZVUK SE DIŽE,
DO VRHOVA GRANA
I PTICE HUKOM POJAČAVAJU
CIJUKOM RAZVESELJAVAJU
PESMOM OBOGATE TON:
TO JE ON!
PESMA SLAVUJA PAK
RASPARA PROSTOR,
KADA SE ČINI
DA JE NASTALA ČISTINA.
KAO VESNIK TAČNOSTI.
KAO PEČAT OSIGURANJA.
KADA SPOZNAJU MIR
SVUDA SE RASIPA
ZVUK SVIH ZVUKOVA
KOJI UJEDINJUJE
KOJI OBJEDINJUJE,
I SVE POSTAJE
NEKI DRUGI SVET,
U KOME JE SVAKO KO POSMATRA
ŽELEO DA BIVSTVUJE.

ZBOG TE PUKE SPOZNAJE
SEBI SE KROZ MENE
DAJE.

A JA ĆU DA LETIM
PONOVO
DONOSEĆI NOTNE PAPIRE,
DOBRE MANIRE.
NOĆNE OSMEHE.
DNEVNE ŠALE.
I PONEKU BANDERU
RADI ZABAVE.
I OSTAĆE REFREN
-TO JE BILA ONA?!
-NA!
-A?
(JAN '13)

FRANK JANKENŠTAJN u više nijansi

život Franka Jankenštajna
Frank Jankenštajn živi u mračnom stanu koji odavno nije video svežu farbu. Sunce nema sjaja u njegovoj kući, na njegovim prozorima.
U okvirima modernih svrstavanja broj predmeta u kući bi ga deklarisao kao minimalistu, on ima: krevet-divan, sto (radni i trpezarijski i kuhinjski, kao i onaj za maštanje, sve u jednom), dve stolice (ako neko navrati), električni čajnik koji zauzima čitavu i jedinu kuhinjsku radnu površinu i, jednu vešalicu.Ta vešalica je bitan detalj! Na njoj se nalazi njegov mantil, dugački kožni crni mantil. U tom mantilu je sadržan čitav duh Franka Jankenštajna i on je svestan toga. Kada ga gleda izbledelog na svakom od pregiba koja krase koščato telo Franka Jankenštajna, Frank je svestan moći tog mantila!
Mantil je težak na njegovom telu, kao i kad visi na vešalici. U njega je dobro ubrizgana so svakog Frankovog iskustva i Frank ga se nikada neće odreći.
On je jedini Frankov saputnik i on ga nosi svuda. Kada je u stanu, Frank se divi gledajući ga.

Frank nema prijatelje. To ne znači da Frank ne poznaje svakoga.
Ali Frank ne voli jednu stvar kod ljudi: Oni ga nazivaju Frenk!
Frenk?!
Kakve to veze ima sa Frank?
«Ljudi su glupi i neobavešteni.»

Franku se ništa ne može zameriti. Ispravno plaća svoje račune, živi tiho i povučeno u svom mračnom stanu.. Nikome ne smeta. Njemu smeta njegova komšinica Činka i stalno posmatra njena vrata iz ugla prozora u svom mračnom stanu. Ona ga prepoznaje. Javlja mu se na ulici razdragano.

Zapravo, u stanu Franka Jankenštajna postoji još jedna stvar. Ali ona je skrivena u sobi koju Frank ne koristi.To je njegova tajna. To je poklon koji je dobio od nekog strica ili nešto tako, sa nekog čudesnog putovanja. Kao da je bitno?
-To je šešir! Šešir. Pravi šešir. Čudesni šešir... šešir kakav je nosio Tomas Džeferson! «Ej, ni manje ni više nego Jefferson, čoveče.» ,trebalo bi da zvuči! A ko je «Thomas Jefferson», Franku to nije bitno. Thomas Džeferson je ime! Već kad ga izgovoriš dovoljno ti je. (Ali čitao je sve o njemu.)
Taj šešir Frank stavlja na glavu sa ponosom, kao što su u senatu stavljane lovorike, to je Frankov momenat, kada njegova slava zablista u odrazu u ogledalu.
Frank bi ga rado nosio ali on ne ide sa mantilom i zato ga ljubomorno čuva za momenat kada će ga staviti i ponosno izaći na ulicu sa njim na glavi.
Da svi znaju ko je Frank!

dan Franka Jankenštajna
Frank je izašao juče na ulicu u sivi dan, u ulici kojoj je jesen nanela senku, i uputio se levo od svog ulaza. U ruci je držao dve koverte.
Odsečnim koracima prešao je ulicu na drugom ćošku i skrenuo tek na trećem.
Krenuo je u banku.
Ušao je polako, mirno posmatrajući nečujne kretnje ljudi u iščekivanju reda. Nakon nekog vremena počeo je da primećuje blagi žamor i to ga je iritiralo, ali se pravio hladnokrvan. To mu je ličilo na romor ljudi koji dolaze kod Činke.
To nije bilo bitno. Gledao je prostor oko sebe. Nalazio se u velikoj prostoriji visokih zidova. To je mesto kome je on pripadao, u takvom prostoru je njegova aura zauzimala svoju prirodnu veličinu. Jedino mu je smetalo hladno svetlo koje kao da je izbijalo iz svakog dela drveta koje ga je okruživalo.
Sa tom mišlju se našao ispred pripravnika ispred koga je trebalo da sedne.
-Dobar dan!- veselo će pripravničić.
-Dobar dan- suvo odgovara Frank i predaje mu papire.
Ovaj ih pregleda neko vreme u tišini a zatim nastavlja veselo, kao ptičica.
-Dakle čekovi za ovaj mesec. Pedeset! Odmah ćete ih dobiti gospodine Frenk...

Frenk?
Srećom za Franka, u tom se trenutku prostorija zamračila. Iako to niko osim njega nije primetio, slap svetlosti uperio se na Franka i pripravničića...
Frank je u 15 sekundi zgrabio pripravničića za okovratnik, sigurnog pokreta. Pridigao ga zajedno sa svojim telom i rekao sudbonosno:
-Moje ime je FRANK!
U sledećem trenutku je spustio pripravničića na stolicu sa koje ga je i podigao i bez i da je bilo koga pogledao, krenuo sigurnim korakom duž prostora, ka izlazu. Ne moguće je reći kako je bilo ko od prisutnih reagovao.
Prostorija se osvetljavala dok je Frank koračao.
Reklama za banku.

Kad je stigao do samog izlaza, do njega je dotrčao pripravničić, uhvatio se za rukav Frankovog mantila i rekao dok se Frank okretao:
-Gospodine Frank, vaši čekovi!
Nakon toga je nastao mrak.

prošlost Frankova
Ljudi pogrešno misle da Frank nema prošlost. Da je on oduvek tako živeo.
Ali to nije istina.
Franka je život naterao da postane takav. Nije bio dobar prema njemu.
Stvari su se uvek na pogrešan način događale Franku.
Upoznavao je pogrešne ljude u pogrešnim trenucima.
Takav je slučao bio npr. onaj sa «Gospodinom Zubalom», takozvanim kraljem grada. Gospodin Zubalo- Gospodin Šunjalo, tako su ga zvali zbog njegovog navodno dvojnog identiteta. Ali Frank je znao da je to sve laž. Kakvo Zubalo? Kakvo Šunjalo? Kakve su to gluposti?! Zašto se predstavljati lažnim imenima?
Zubalo i Frank su se sreli pre dvadeset godina na brodu u Kini. Pre dvadeset godina!
Tada je Frank bio mladić, neumorni istraživač i borac za pravdu, radio je kao ložač i posmatrao svet oko sebe tiho. Bio je strpljiv u traženju i proučavanju.
I tada se pojavio on! Zubalo!

Ukrcao se na brod krišom!
(Svi znaju priču o inspektoru Nagibu, to je stara pesma.)
Zubalo, poznati inspektor, neprikosnoveni borac za pravdu sa obe strane zakona?!
-«To je smešno. Molim vas.» rekao bi Frank, svaki put kada bi se našao sa njegovim likom na naslovnici.
Ponekad bi neko i odgovorio sa: «Molim?»Ali Frank bi samo produžio.
Frank je njegovu priču dobro znao i nije morao da je dokazuje bilo kome.

Zubalo se ukrcao na brod i pomešao među radnike. Pio je sa ljudima, koliko treba, družio se isto toliko, i oni su ga prihvatili. Bio je snažan i izdržljiv i nije se snebivao da ga potapšavaju svojim znojavim rukama iako mu se koža caklila na suncu kao milion svetlašaca da su po njoj popadale. Franku su ta svetlašca koja je uvek oko sebe stvarao izgledala kao lažni sjaj Holivuda i Frank se uvek se mrštio od njih.
Zubalo mu je prišao prijateljski. I nije mu manje smetalo što ga Frank nikada nije dodirivao. Pred njim nije caklio, bio je običan čovek. Ali je bio zabavan.
Franku je najviše pričao. I od početka ga je zvao Frank.
-«Frank. Šta radiš danas Frank? Ha, druže?», i napravio bi mig rukom kao da bi ga lupnuo po ramenu. Ne bi je čak ni podigao, a Frank je tako osećao.
Frank bi se ućutao i slušao njegove priče. Dobro je zapamtio onu kada je pričao o tome kako on ima rezervni menjač. Frank ju je zapamtio, zato što je Frank imao rezervni menjač. Ali Zubalo nije pričao o Rezervnom menjaču, nego o tome kako je sa nekom bakicom dijagonalo prelazio ulicu, kada su ga neka kola privukla na šoferci do krive "male uličice" (baš tako je rekao) levo, gde je pao na šoferku drugih parkiranih kola. Ta kola su imala otvoren prozor i Zubalo je kroz taj prozor izvukao Rezervni menjač čime se spasao od tri nasilnika!
Takve su bile njegove priče.
Zubalo je, u sećanju Franka Jankenštajna, imao druga koji se zvao Turbo Hulk i užasnu naviku da svaki put kada bi Frank ustao radi posla govori:
«Prekidaš?»
Franka je to izluđivalo. Ton tog pitanja ga je remetio u njegovom miru.
Danas se priča o Zubalu da je u vezi sa čuvenim Prekim Dačem, koji praktično drži gradonačelnika obešenog u svojoj kancelariji-sobi. To su opasne gradske priče. A Frank nalazi da je smešno što se jedan zvao Turbo Hulk a drugi Preki Dač. Ovaj je Turbo a ovaj Preki. Zanimljiva kombinacija. Toliko zanimljiva da je Franku dovoljno da je on zna u četiri zida na koja se sada sveo njegov mračni stan.

Kasnije je Frank živeo u kampu sa nekim vojnicima u Norveškoj i svi su pričali razne jezike i zvali ga sa milion naglasaka i interpretacija njegovog imena i njemu je to zvonilo u glavi kao zvončići i zaglušivalo ga i zbunjivalo.
Nije govorio druge jezike. I samo bi sa zvončićima u glavi prošao do svoje kamp kućice na kraju niza. Tamo bi nastajao mir.
Predsednik kampa bio je glavom i bradom Preki Dač.
Dač bi izašao na ulicu napravljenu od kamp kućica i strogo bi prošetao zagledajući sa divljenjem ispravnost parkiranja. Kasnije bi ga vojnici u kampu pozivali:
«Dač, dođite sa nama na piće!»
«Dač pogledajte što penuša!»
«Dač, partija karata je uvek dobrodošla?»
I nikad se niko nije opirao Daču. Niko to nije smatrao za šalu. Čak ni Frank. Ali Frank ga nikad ne bi ni pozivao. I na tome se njihov odnos zaustavio.

Frank je kasnije zaposlen u svom gradu ostao da živi u svom mračnom stanu.
Ali to nije sve.

Frankov ljubavni život
Frank nije bio zaljubljen u Činku. Kod nje se uvek nešto dešavalo. Ona je kao neka muva ili neka slična napast. Uvek tako opsesivno na vrhuncu raspoloženja. I uvek sa osmehom!:«Dobar dan, Frank»,«Kako je danas, Frank».Kao kolibri.
Ne, Frank je bio zaljubljen u Mraku.
Mraka Štrass!
Nju je išao da gleda kako se šeta između stolova dodirnujući blagim ritmom takta ramena gospode i dama koji su sedeli, u svrhu toga da se svi prijatno osećaju u harmoničnoj atmosferi koju je ona stvarala. Ta žena je bila čista magija za njegova čula. Sedeo je u maloj loži u uglu i gledao njen spektakl između stolova. Smejala se sa ljudima, nosila svoje skladno telo u lepim odelima ne spuštajući nikad ramena. Uvek je znao da ona zna za njegovo prisustvo i to ga je još više uzbuđivalo. Pogledala bi ka njemu iz velike daljine i oči bi joj caknule. Kao da je mogao da primeti da je pridigla obrvu ali to realno nije bilo vidljivo, toliko je ta žena bila moćna. Toliku je moć ona imala za njega, da ga je prikovala za tu stolicu omađijanog i on je jednostavno morao da joj se vraća.
Svi su znali ko je Mraka Štrass. Ona je bila poznata u svim društvima. Svakoga je primećivala i svako je nju primećivao, to je jednostavno bilo tako.
Kakav Dač? Kakvo Zubalo? Gradonačelnik se smejao sa njom kao dete u bazenu. Mraka je bila Frankovo svetlo.

ko je Frank Jankenštajn
Frank živi u sobi u svom mračnom stanu. Tu jede, pije, čita novine , kuva čaj, gleda u tihi televizor kako se slike u vidu obrisa pokreću. Frankov televizor je izgubio boju ali Franku to ne smeta.

U toj sobi on sve radi. I kada se četiri puta drogirao radio je to u toj sobi, i kada je čitao bio je u toj sobi. I kada se smejao to je bila ta soba, i kada bi bio usamljen, jer i njemu se to događalo, iako ljudi nikada nisu o tome razmišljali, i tada je bio u toj sobi.
Jedino nije bio u toj sobi kada bi stavljao šešir. Ali to je već poznata tajna.
Niko ne zna da li je Frank srećan ili tužan, koja su njegova interesovanja ili slično, taj čovek je puka misterija. To govorim iz iskustva i nakon intervijuisanja više lica.
Niko se ne pita gde je on pošao?
Niko ne razume njegov problem sa šalterskim službenicima.
Ljudi bi osudili smehom i šalom njegovu priču o Zubalu. A tek onu o Daču!
Da li nekome on smeta?
Ljudi se čak ni ne pitaju šta je u stvari Rezervni menjač. Svaki put kada bi nekome rekao da vozi kola sa rezervnim menjačem, sagovornik bi se šeretski nasmejao ili bi mu čak namignuo.
I kako onda Franka da zanimaju ljudi? Gleda svoja posla i svoj život i ne mari za druge. Drži se sa strane.
On je čovek sa margine.
Sluša tešku muziku? Pa šta?! Nosi težak mantil. Duplo pa Šta?

Ali po njega dolazi Gospodin Zubalo.
Gospodin Zubalo želi mantil. Gospodin Zubalo će ga imati.
Nikome nije jasno zbog čega ga želi.
Da li mu treba Frankov DNK? Da li mu treba Frankova koža? Baš njegova?
Sada Gospodin Zubalo nije Gospodin Zubalo. On je Gospodin Šunjalo.
Prikrada se u Frankov stan noću. Ulazi, hvata ga za rame i počinje da mu priča o svom mračnom životu gledajući stalno ka vratima.
-To je Preki.-shvata Frank.
Preki, da da, Preki. Preki će odneti Zubalu Frankov DNK.

Niko ne zna da li Zubalu treba Frankov DNK, ali to je sada već kao utvrđena istina.
Preki dovodi Franka do stola gde intimno sedaju. I dalje drži vrata na oprezu potezom uveta ka gore dok gleda u Franka i priča mu.
Mračnu priču.
Frank ostaje nepokretan da sedi u tami svoga ćoška za stolom.
Pri izlasku, u tom istom mraku, Preki jednostavno uzima Frankov mantil.
Kako je do toga došlo Frank ne ume da objasni, ali mantila više nema.

Ko je Frank Jankenštajn bez mantila?

razrada Frankovog života
Frank Jankenštajn bi mogao da postane zeznut tip u razradi daljeg dešavanja.
Otkud kod njega u njegovom malom mračnom stanu Preki? Svi će to primetiti.
Komšiluk uvek sve vidi.

postavka Franka Jankenštajna

Frank je postavljen u vrlo nezgodnom položaju.

zaključak Frankov
Frank Jankenštajn je bio stvoren da postane lik iz nekog romana ali o njemu na žalost nema više podataka od ove priče.
Šta je bilo sa Prekim, sa Zubalom, sa mantilom, ili sa rezernim menjačem minimalisti koji poznaju Frankovu priču smisliće sami.
Tako Frank Jankenštajn nastavlja da živi.
Ali nikad Frenk.

lajt motiv Franka Jankenštajna
Važno je udubiti se u lik Franka Jankenštajna. Taj čovek je sam za sebe lajt motiv.
On jednostavno izbija iz sopstvene slike.U mraku ostavlja sve druge likove, štaviše.

tema Franka Jankenštajna
Jednostavno, on je pandan Mladog Frankenštajna (Frankenstein Junior) u negativu. Ko bi se usudio da uradi bilo šta drugo sa Young Frankenstein-om?

pouka Frankovog životopisa

Nemojte tražiti više od onoga što možete da dobijete.

a poruka? (ima ih više?)
Nije svako ime naziv.
Stvari ne mogu da budu jednostavnije od onoga što izgledaju.
Ne davi publiku sa viškom informacija.
Niko danas ne voli mistiku, aritmetiku, statistiku.

tema igre:
NAĐI SVOJ ODRAZ U OGLEDALU.

uputstvo:
Frank Jankenštajn je društvena igra u kojoj više lica gradi lika. Najbolje bi bilo da ima četiri ili više igrača. Poenta je u tome da na kraju igre svaki od učesnika bude ubeđen da je poznavao Franka Jankenštajna. U tu svrhu neke od natuknica su priložene zadebljanim slovima. Aspekat je kao takav izostaljen, zato što ga svako gradi u odnosu na sebe. Na pitanja u vidu natuknica može se odgovarati bez redosleda, tj. po nahođenju samih igrača.

Претражи овај блог

субота, 23. фебруар 2013.

KAKO SE PONOVO RODIO R'N'R

уторак, 19. фебруар 2013.

четвртак, 7. фебруар 2013.

уторак, 5. фебруар 2013.

петак, 25. јануар 2013.

FRANK JANKENŠTAJN

недеља, 13. јануар 2013.